Žene vs muškarci - socijalni odnosi i aktivnosti?

Kako se probližavamo godinama gde je očekivano da se već verimo/udajemo/imamo decu (27-28godina) primećujem po drugaricama da masovno preispituju svoje odluke vezano za partnera, u smislu da li je ta osoba pravi izbor za njih. Primećujem trend gde su moje drugarice totalno drugačije energije od svojih momaka, uključujući i mene. Mi smo ekstrovertnije, volimo da se družimo u većoj grupi ljudi, da izlazimo ponekad, idemo na koncerte, putujemo (povremeno, makar 1-2 puta godišnje), živimo u gradu, itd. Naši momci (iako smo sličnih godina, često isto godište) nisu kompletni introverti, ali žele da sede kod kuće, ne cimaju se preterano, žive u nekoj kući dalje od grada, putuju retko (tipa dobiju napad ako nemaju gde odmah da se parkiraju itd), jednostavno nisu proaktivni za taj socijalni život ili neku avaturu, nešto što menja svakodnevnicu. U oba slučaja su partneri koji oboje rade (neki od kuće, neki iz kancelarije), znači ne može se nužno reći da je opterećenost poslom ili umor. Meni je okej takav život u momentu kada budem želela da se posvetim porodici u potpunosti, za nekoliko godina, ali zasad to svoje vreme provodim sa drugaricama, iako bih želela da on bude deo tih aktivnosti. Kakvo je vaše mišljenje, da li vi imate takvo iskustvo, ili da li primećujete takve parove u vašem okruženju?